Tose

Sreco moja,
spavas kao beba na kriljima sna,
zivis na oblake u raju svom,
falis mi previse andjele moj...

Nikog nisam toliko voljela,
da sam znala,
za tvoj bi se zivot borila,
sada samo tiho capnem,
da me daljina cuje,
da mi nebo poveruje...

Falis mi,
ni sunce ne bi falilo toliko zemlji,
nudim ti sve moje,
budim se da ustanem ne bi,
lutacu do kraja sveta,
preko vode i planine,
samo da te nadjem najmilije...

Ni srce ne moze izdrzati,
nije od kamena,
a dala bi sve da je stena,
nije mu njemu lako,
ranjeno je,
a rana moja ne leci se...

Pjesme su kao crnog vina,
sto ih vise pjevam,
to me vise ubija,
slike su lepota,
ali su samo slike tvoje,
gde je tvoj osmeh sunce moje....

Ni ruke vise ne zele da se mole,
uzalud je sve,
izgubila sam svih koje mi srce i dusa vole,
izgubila sam te polako,
ni rec nisam cula,
bolje sto nisam,
sada ostajem gluva...

Ne pricam,
pricu nisu vredne za tebe,
ne cujem,
ubilo bi me vise od oluje,
ne vidim,
jer oslepele bi mi oci,
kako vidjeti kada znam da neces doci...

Grob je tvoje mjesto sada,
gde tuga se oseca,
suza tamo vlada,
moja dusa polako pred tebe se predaje pada,
nikom na svetu nisam podarila toliko ljubavi i nada....

Sada se ne mogu nauciti
zivjeti bez tebe,
boljelo je,bol osecam u sebe,
nisam ti nikada rekla,
duso moja,brate moj,
volim te kao da si nesto moje,voljeno....

Sto da radim sada,
stobom je otisla sva nada,
nemam snage traziti drugu sada,
evo ti srce moje,
na dlanu ti ga dajem,
uzmi ga jer je tvoje,
poklanjam ti ga danas,
uzmi ga,
da mirno sa ljubavi spavas.....