INTERVJU : TOŠE PROESKI
PESMA MI JE SVE, POČETAK I KRAJ
Toše Proeski, samo nekoliko dana uoči tragičnog kraja, pričao je sa novinarom Kurira o sebi, prijateljima i životu.
Kakvi su vaši utisci posle koncerta na gradskom stadionu u Skoplju 5. oktobra?
- Koncert je najveći i najlepši poklon koji su mogli da mi prirede moji poklonici. Svaka publika zaslužuje da im daš celog sebe, ali kada pevaš pred nekim ko te doživljava kao rođenog, to je poseban osećaj. Ne postoje reči kojima bih se zahvalio svojoj publici. Nakon koncerta ne mogu sve da pretočim u jasne slike, toliko su jake emocije, ali znam da je ovo bilo neverovatno stapanje energije.
Da li ste zadovoljni prodajom i prijemom novog albuma kod publike?
- Album je izašao u avgustu. Mnogi poznavaoci prilika na tržištu tvrdili su da je to loš tajming, jer je to period godišnjih odmora, i da će prodaja ići slabo. Zlatan tiraž već imam na skoro svim tržištima, što me posebno raduje. Publika već zna tekstove pesama, tako da sam veoma zadovoljan.
Kako ste reagovali na vest da je vaša menadžerka Ljiljana Petrović optužena za utaju poreza?
- To je vest plasirana u samo jednom mediju. Nedolično, posebno što je lansirano nakon humanitarnog koncerta koji je ona organizovala sa Ministarstvom obrazovanja. Meni je najvažnije da moja publika zna da napravi razliku između istina i laži, tako da ne bih morao uvek da se pravdam. Ljilju suviše dugo poznajem i znam da je teško da se bori sa svim što je okružuje i što nas prati. Svoju saradnju sa njom nikad neću prekinuti, a ako bi se ikad nešto i desilo da moramo da prestanemo da sarađujemo, sigurno bi ostali najveći prijatelji. Nikada se ne bih odrekao prijatelja, bio bih uvek uz njih, u dobru i u zlu. U dobru da se radujem uspehu, u zlu da pomognem.
Oko vašeg učestvovanja na Evroviziji bila se podigla velika medijska prašina. Kako sada gledate na to i da li ćete se opet prijaviti za takmičenje?
- Znam samo da sam imao ogromnu podršku svog naroda, svojih saradnika i pre i posle Evrovizije, na čemu sam im zahvalan. Evrovizija je uvek izazov i, ako je situacija takva da imam pesmu u koju verujem, verovatno bih se opet prijavio.
Da li ste trenutno u emotivnoj vezi sa nekim?
- Najbitnije mi je da sam srećan i da mi je život ispunjen.
U nekim gej zajednicama na vas gledaju kao na gej ikonu. Kakav je vaš stav o tome, da li vam to smeta?
- Nisam to primetio i ne krećem se u takvim krugovima da bih mogao to da primetim. Smatram da ti ljudi ne mogu da mi smetaju pošto mi se ne mešaju u život. U svakom slučaju, svako ima pravo da bira svoju ikonu. Za mene postoji samo jedna ikona - Bog!
Kakvi su vaši planovi za budućnost ukoliko uspete da se probijete na svetskom tržištu?
- U mom životu velike promene neće biti. Nastaviću da bavim onim što najviše volim, muzikom, poštovaću svoju publiku, koja me je dovela do toga. To mi je dovoljno. I, da, pomagaću kome budem mogao. Meni je nezamislivo da neko ko može da nešto pruži onima koji imaju malo ili nimalo, zatvara oči i ne pruža ruku. NE ŽELIM NIČEGA DA SE SETIM!
- Bože, zašto sam živ? - prve su reči Georgija Georgijevskog, vozača Tošeta Proeskog, izgovorene nakon saznanja da je u fatalnoj nesreći život izgubio njegov prijatelj i saradnik. Njegovi najbliži, koji su od prvog trenutka uz njegovu bolničku postelju, krili su podatak da je Toše poginuo u sudaru. Znali su koliko je Đole, kako su prijatelji zvali Georgija, vezan za pevača i da je njihov odnos više drugarski nego poslovni. Zbog želje da pomogne pevaču, Georgijevski je dao ostavku na mesto direktora skopske diskoteke „Proces“ i bukvalno bio „momak za sve“ u ekipi koja je pomagala Proeskom. Na pitanje da li se seća bilo čega u vezi sa kobnom vožnjom, vozač je odmahnuo rukom i jedva čujno rekao:
- Ničega se ne sećam i nikada ne želim da se setim tog jutra.
Inače, protiv njega podneta je krivična prijava.
Нема коментара:
Постави коментар