Voljeni pevač Toše Proeski radio je na izgradnji mostova pomirenja u regionu, koji su srušeni u sukobima. SETimes je razgovarao sa arhitektama spomen kuće kojom se veliča njegova zaostavština.
SE Times petak, 18. novembar 2011.
Arhitekte Dejan Sekulovski (levo), Ilija Božinovski i Dejan
Spasenovski (nije na slici) dobili su Nagradu publike za svoju Spomen
kuću Tošeta Proeskog. [Tomislav Georgiev/SETimes]
Trojica ambicioznih makedonskih arhitekata -- Dejan Sekulovski, Ilija Božinovski i Dejan Spasenovski -- dobili su u Barseloni Nagradu publike za svoj projekat Spomen kuća Toše Proeskog.
Dopisnica SETimesa Marina Stojanovska razgovarala je sa arhitektama o nagradi i dizajnu koji su odlučili da koriste.
SETimes: Šta ova nagrada znači za vas?
Dejan Sekulovski: S obzirom na značaj festivala i broj vrlo uvaženih profesionalaca koji su učestvovali, samo prihvatanje našeg rada u tako jakoj konkurenciji predstavljalo je veliko zadovoljstvo.
Sve drugo što je usledilo izgledalo nam je kao dodatna nagrada. Predstavljali smo sebe i makedonsku arhitekturu, kao i Tošeta i sve što je on bio za Makedoniju. Ova nagrada otvara vrata mnogih specijalizovanih profesionalnih publikacija, medija i internet strana za dalje predstavljanje makedonske arhitekture na globalnom planu.
SETimes: Šta vas je inspirisalo da izaberete baš ovu arhitektonsku formu?
Ilija Božinovski: Snaga, jednostavnost, dugovečnost, pouzdanost i monumentalnost obeležja su betona. Nesumnjivo, postoje paralele između tih karakteristika i nasleđa koje je ostavio Toše Proeski. Stoga, nismo bez razloga izabrali beton kao osnovni materijal u izgradnji spomen kuće.
Kao kontrapunkt snazi betona, [ostatak] spomen kuće izgrađen je od stakla -- lakog materijala koji simbolizuje ljudsku prolaznost i krhkost. Staklena struktura je u obliku krsta, što je odraz Tošetove vere u Boga, ali i tradicionalne arhitekture njegovog rodnog Kruševa i njegovih kulturnih i istorijskih spomenika.
Kuća je sagrađena od betona i stakla, kao kontrapunkt između simbola snage i ljudske prolaznosti. [Tomislav Georgiev/SETimes]
I boje su integralni deo ukupne strukture, na osnovu našeg viđenja Tošeta.
Jednostavno rečeno, zaključili smo da nijedan element ne treba da dominira ili da se ističe u pogledu osećanja koja imate kada posećujete kuću ili želje da uživate u Tošetovim slikama i zvucima, koji prate posetioce svuda u njenoj unutrašnjosti.
SETimes: Da li vidite nagradu kao potvrdu Tošeta kao osobe koja je, na puno načina, ujedinila Balkan?
Božinovski: Sudeći po glasovima publike -- mi nismo bili upoznati sa profilom glasača ili iz kojih zemalja oni dolaze -- sigurno je da je za nas glasalo puno onih iz Makedonije i regiona koji se dive Tošetu i njegovoj muzici… Koliko je Toše ujedinio region svojom muzikom i postupcima pokazuju [veliki] broj posetilaca spomen kuće svakog dana i Tošetova velika zastupljenost u medijima.
SETimes: Kako gledate na one koji su osvojili druga dva mesta?
Sekulovski: Na naše veliko iznenađenje i radost, drugi nagrađeni rad -- Muzej sećanja i tolerancije u Meksiku -- ima sličnu priču. To je dobro projektovani objekat ultramoderne arhitekture, koji takođe upućuje jaku poruku.
Kada je u pitanju projekat iz Indije -- kolektivni smeštaj -- teško je porediti ga sa druga dva, jer je to samo koncept ili dizajn kod kojeg imate potpunu slobodu projektovanja i ne morate da brinete koliko će biti praktičan ili koliko se isplati. Mi nismo imali takvu slobodu i to je puno uticalo na nas u donošenju konačne odluke u korist ovog dizajna.
Trojica ambicioznih makedonskih arhitekata -- Dejan Sekulovski, Ilija Božinovski i Dejan Spasenovski -- dobili su u Barseloni Nagradu publike za svoj projekat Spomen kuća Toše Proeskog.
Dopisnica SETimesa Marina Stojanovska razgovarala je sa arhitektama o nagradi i dizajnu koji su odlučili da koriste.
SETimes: Šta ova nagrada znači za vas?
Dejan Sekulovski: S obzirom na značaj festivala i broj vrlo uvaženih profesionalaca koji su učestvovali, samo prihvatanje našeg rada u tako jakoj konkurenciji predstavljalo je veliko zadovoljstvo.
Sve drugo što je usledilo izgledalo nam je kao dodatna nagrada. Predstavljali smo sebe i makedonsku arhitekturu, kao i Tošeta i sve što je on bio za Makedoniju. Ova nagrada otvara vrata mnogih specijalizovanih profesionalnih publikacija, medija i internet strana za dalje predstavljanje makedonske arhitekture na globalnom planu.
SETimes: Šta vas je inspirisalo da izaberete baš ovu arhitektonsku formu?
Ilija Božinovski: Snaga, jednostavnost, dugovečnost, pouzdanost i monumentalnost obeležja su betona. Nesumnjivo, postoje paralele između tih karakteristika i nasleđa koje je ostavio Toše Proeski. Stoga, nismo bez razloga izabrali beton kao osnovni materijal u izgradnji spomen kuće.
Kao kontrapunkt snazi betona, [ostatak] spomen kuće izgrađen je od stakla -- lakog materijala koji simbolizuje ljudsku prolaznost i krhkost. Staklena struktura je u obliku krsta, što je odraz Tošetove vere u Boga, ali i tradicionalne arhitekture njegovog rodnog Kruševa i njegovih kulturnih i istorijskih spomenika.
Kuća je sagrađena od betona i stakla, kao kontrapunkt između simbola snage i ljudske prolaznosti. [Tomislav Georgiev/SETimes]
I boje su integralni deo ukupne strukture, na osnovu našeg viđenja Tošeta.
Jednostavno rečeno, zaključili smo da nijedan element ne treba da dominira ili da se ističe u pogledu osećanja koja imate kada posećujete kuću ili želje da uživate u Tošetovim slikama i zvucima, koji prate posetioce svuda u njenoj unutrašnjosti.
SETimes: Da li vidite nagradu kao potvrdu Tošeta kao osobe koja je, na puno načina, ujedinila Balkan?
Božinovski: Sudeći po glasovima publike -- mi nismo bili upoznati sa profilom glasača ili iz kojih zemalja oni dolaze -- sigurno je da je za nas glasalo puno onih iz Makedonije i regiona koji se dive Tošetu i njegovoj muzici… Koliko je Toše ujedinio region svojom muzikom i postupcima pokazuju [veliki] broj posetilaca spomen kuće svakog dana i Tošetova velika zastupljenost u medijima.
SETimes: Kako gledate na one koji su osvojili druga dva mesta?
Sekulovski: Na naše veliko iznenađenje i radost, drugi nagrađeni rad -- Muzej sećanja i tolerancije u Meksiku -- ima sličnu priču. To je dobro projektovani objekat ultramoderne arhitekture, koji takođe upućuje jaku poruku.
Kada je u pitanju projekat iz Indije -- kolektivni smeštaj -- teško je porediti ga sa druga dva, jer je to samo koncept ili dizajn kod kojeg imate potpunu slobodu projektovanja i ne morate da brinete koliko će biti praktičan ili koliko se isplati. Mi nismo imali takvu slobodu i to je puno uticalo na nas u donošenju konačne odluke u korist ovog dizajna.
Нема коментара:
Постави коментар